„СРБИЈА - Национална ревија”, број 34
РЕЧ ПРЕ
Јесења свила опет покрива сва та тужно-смешна попришта. Политичари нам с висине описују катастрофу, као да су они изван, елелемент решења а не суноврата. Експерти опште праксе машу нам пред очима ковертираним економским сломом. Међу трећеразредним бриселским чиновницима у моди је друштвена игра „Постави Србији најбезобразније услове”. Геј парада у Београду најзад одржана онако како једино и треба: „Између четири зида”. Империја ће, по свој прилици, морати тешка срца да сатре још једну независну земљу.
А ми, шта ћеш, направили нови број „Националне ревије”, држећи се оне Дучићеве: „Страшно је кад неко не зна шта хоће, а права катастрофа кад не зна шта може.”
САДРЖАЈ
Пролог
РАЂАЊЕ, ПОСЛЕДЊА ЛИНИЈА ОДБРАНЕ СРБИЈЕ
Самоубиство себичношћу
Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ
Албум
НАДОМАК ДУНАВА, СТОТИНАК КИЛОМЕТАРА НИЗВОДНО ОД СИНГИДУНУМА
Оживљавање Виминацијума
Посета
МИЛАН ЂОКИЋ, ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ КЊАЖЕВАЦ, У ИНТЕРВЈУУ ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ”
Храброст за стварни преокрет
„Наш циљ је да за четири године Књажевац има за трећину мање незапослених. Да обновимо, у могућем обиму, производне активности у некадашњим привредним гигантима. Да Стара планина постане један од водећих планинских туристичких центара у овом делу Европе. Да под плантажама вишње и осталог воћа буде најмање 1.000 хектара. Да Књажевац буде град богат садржајима и да сваки његов део буде осмишљен и уређен. Да се млади овде враћају и остају, зато што се ту лепо живи”
Пише: Милица Деспот
Водич
СРЕМСКА МИТРОВИЦА, ОД МЕТРОПОЛЕ СТАРОГ СВЕТА ДО МОДЕРНОГ РЕГИОНАЛНОГ СРЕДИШТА
Древна слава и ново време
Одатле је дуго управљано империјом, највећом у историји. И сам град дао је четири цара. Дивили су му се чувени летописци и песници. После варварске најезде, обновљен је под знамењем светог Димитрија, чије име и сада поносно носи. Данас је то веома важан српски привредни, културни и туристички центар
Пише: Горан Будимир
Каталог
КОВАЧИЦА, ЉУПКА ВАРОШИЦА У ЈУЖНОМ БАНАТУ
Метропола наивне уметности
Годишње овде, у походе изворној уметности, долази близу 17.000 људи. Дела ових талентованих народских сликара стигла су на све меридијане, у многе енциклопедије и антологије. „Дођите и ви, откријте зашто је то тако”, позивају Ковачичани
Оаза
РАВНЕ, НА ФРУШКОЈ ГОРИ, ОВОГ СЕПТЕМБРА, У ВРЕМЕ ПАРЕЊА ЈЕЛЕНА
Рика горског лепотана
Некада су на отвореном простору ове планине, на старински начин, без употребе вештачких средстава, узгајани најквалитетнији јелени у Европи. Према званичном бодовању. А онда су изградња ауто-пута, изловљавање и други фактори утицали да нестане јелена на Фрушкој. Али од пре три године, допремањем из Средње Европе, присуство јелена је обновљено и сада их је више од 150. Ево шта су тамо забележили репортери „Националне ревије”
Пише: Марина Горски
Фотографије: Јарослав Пап, Марина Горски, Архива НР
Извиђање
ОД СУМРАКА ДО СВИТАЊА У ПРИЗРЕНУ, СРПСКОЈ СРЕДЊОВЕКОВНОЈ ПРЕСТОНИЦИ
Тужни обриси старе славе
Кренули смо на тај пут као Тарас Буљба по лулу. Стигли смо у зору, аутобусом пуним Горанаца који причају српски. Видесмо Богородицу Љевишку и даље у гару, катанцима и жици. Видесмо сиров и хаотичан град који је некад био Призрен. Некадашње љупке калдрмисане улице сада су асфалтиране и прљавије него икад. Стара варош почиње Тргом Алије Изетбеговића. Целе четврти лепих старих балканских кућа су срушене и сада су ту стоваришта још неомалтерисаних наказа. Етничка структура је једино што је овде сада чисто. Али, знамо, ничија није горела до зоре
Текст и фотографије: Драган Боснић
Путопис
ИТАЛИЈА (2 ): ВЕНЕЦИЈА
Невеста и господарица мора
„И тако је опет угледао најчудеснију луку, онај заслепљујући склоп фантастичних грађевина које је Република износила пред погледе морепловаца пуне страхопоштовања: лаку дивоту Плате и Мост уздисаја, стубове на обали са лавом и свецем, бок храма из бајке, помпезно истурен, поглед на пролаз кроз капију и на сат са џиновима; и гледајући промишљао је да је онај који у Венецију стиже сувим, на железничкој станици, улази у палату на задња врата, и да не треба никако другачије долазити но што он сада чини, да треба само бродом, само са високе пучине стизати у најневероватнију варош.” (Томас Ман „Смрт у Венецији”)
Текст и фотографије: Мишо Вујовић
Пријатељи
ФРАНЦУСКА ОРГАНИЗАЦИЈА „СОЛИДАРНОСТ ЗА КОСОВО”, ИЛИ О ТРАГОВИМА ЕВРОПСКЕ ЕВРОПЕ
Арно Гујон путевима Арчибалда Рајса
Имао је само тринаест година када је посумњао да чика са телевизије, извештавајући о злим Србима у југословенском грађанском рату, лаже. Како је одрáстао, долазио је до бројних непобитних информација о томе и схватао ужасне размере неправде учињене према српском народу. У марту 2004, са деветнаест година, гледајући како горе драгоцене хришћанске светиње у окупираној јужној српској покрајини, доживео је страховит потрес. Те године основао је хуманитарну организацију „Solidarité Kosovo”, за помоћ угроженим Србима у покрајини, и од тада помаже на све расположиве начине. У јуну ове године одликован је Медаљом светог Стефана Дечанског
Пише: Виктор Дражен
Победник
ЖЕЉКО ОБРАДОВИЋ, НАЈТРОФЕЈНИЈИ ЕВРОПСКИ КОШАРКАШКИ ТРЕНЕР СВИХ ВРЕМЕНА, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ”
Врх подразумева потпуну посвећеност
После двадесет једне године, у прилици је да у септембру буде у Србији. И „имао је лето”. Док га најбогатији клубови на планети јуре више него Гвардиолу и Муриња у фудбалу, он нам у једној сеновитој улици у центру Београда прича о благотворности слободе. „Све ми је овде лепо. И град, улице, сунце, људи, сусрети са пријатељима, и оно што једем и пијем, и жамор овог језика. Свега сам жељан”, каже. А кад мине година, видеће. Ако се тада појави неко кадар да испрати његову меру и амбиције, може се разговарати
Пише: Дејан Булајић
Фотографије: Светлана Дингарац
Истраживање
АРХЕОЛОЗИ НА КОРИДОРУ 10
Сазнања о давним претходницима
Налази са локалитета Меаниште, у врањском селу Ранутовац, доносе низ важних помака у нашем схватању о раном бронзаном и о гвозденом добу на простору Балкана. Пред нама се отвара јаснија представа о јединству и простирању домородачке културе, али студиозан рад на обради материјала тек предстоји
Памјат
ДВА ВЕКА ОД БОРОДИНСКЕ БИТКЕ: ДЕСЕТ СРПСКИХ ГЕНЕРАЛА У РУСКОЈ ВОЈСЦИ
За рођину, против свих Наполеона
Њихови преци доселили су се у неколико таласа из области под хабзбуршком, отоманском и млетачком влашћу. Тада су у малоруском пространству никле Нова Сербија и Славеносербија. Многи од њих стигли су до највиших командних места, ратних одликовања и племићких титула. Генерал Михаило Андрејевић Милорадовић, Херцеговац, бранио је 1812. сам Кремљ, а генералу Ђорђу Арсенијевићу Емануилу, Вршчанину, предала се 1813. Наполеонова Национална гарда усред Париза
Пише: Татјана Марковић
Подсећање
КУЛТУРА СРБА У ДУБРОВНИКУ – НАСТАНАК, ТРАЈАЊЕ И РАСКОШ
Изложба која буди и оплемењује
Вишевековна је и често узвишена везаност између Срба и овог знаменитог медитеранског града. О томе сведоче храмови и палате, ризнице и књиге, галерије и колекције, архиве и гробља, а понајвише биографије и дела неких од најславнијих Дубровчана. То дуго прећуткивано наслеђе изронило је овога лета пред наше замагљене очи, на капиталној изложби у Архиву Србије, и још једном указало како историја упорно понавља важне лекције које смо пропустили да научимо
Пише: Ђорђе М. Србуловић
Фотографије: Архив Србије и Драган Боснић
Окупљање
МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ЕТНОЛОШКОГ ФИЛМА, 21. ПУТ
Ако се не бориш, већ си изгубио
Двадесет филмова у главној конкуренцији, петнаест у информативној секцији, занимљива остварења пристигла на конкурс „ИД 3 мин”, низ ретроспектива, округлих столова и радионица – чине овај Фестивал, и овога пута, прворазредним културним догађајем. Од сведока традиционалне, етнолошки филм се последњих година преобразио у учесника и тумача савремене културе
Улична уметност
МАЛИ ВОДИЧ КРОЗ СВЕТ БЕОГРАДСКИХ ГРАФИТА И ГРАФИТЕРА
Не плаши се великих идеја
Од сутона до свитања, град се претвара у атеље уличних уметника. Модерне виле поништавају једноличност бетона и облаче офуцане фасаде у чипку од спреја. Сива свитања претварају у калеидоскоп боја и облика. Престоница у бесцење добија ремек-дела анонимних мајстора, бива увучена у њихову даровиту игру. А знамо ли заправо колико талентоване и образоване деце стоји иза тога? Разумемо ли њихове поруке, сензибилитет и њихову филозофију живота? Разликујемо ли их од аутора глупих шкработина којима је град само полигон за иживљавање?
Текст и фотографије: Драгана Барјактаревић
Деца
У СУСРЕТ ШЕСТОЈ СЕЗОНИ СЕРИЈАЛА „ВРЕМЕ ЈЕ ЗА БЕБЕ”:
ПОВРАТАК ПОЕТИЦИ РАЂАЊА
Обреди ступања у свет
Важност и лепота рађања нису заборављени код Срба. Нови живот је радост и светлост, смисао и нада, светиња. Треба учинити све да се он зачне. Једном зачет, мора се одржати и подићи, и нема за то превелике жртве. У бележницама аутора овог значајног серијала на Националној ТВ остало је записано много конкретних имена и живописних српских обичаја посвећених рађању, дочеку и заштити новорођеног. Поделићемо их са вама баш у овом издању у којем смо подсетили и на тамне аспекте те теме у Србији данас
Пише: Драган Бошковић
Студије
ПОСЛОВНИ ФАКУЛТЕТ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА „СИНГИДУНУМ”
Усмереност ка професији
„За разлику од старог начина образовања, с амбицијом да сви млади људи буду уведени у научни рад, у модерном образовању користимо резултате науке да младе уистину уведемо у њихову професију. Наш интегрисани Универзитет омогућава студентима да из различитих области бирају оне предмете који ће заиста бити основа њихових будућих занимања”, каже проф. др Данијел Цвјетичанин, декан Пословног факултета
Пише: Розана Саздић
Фотографије: Архива „Сингидунума” и Р. Саздић
Осигурање
КАКО ОСИГУРАТИ ШТО УГОДНИЈИ ОДМОР: ПОЛИСА МЕЂУНАРОДНОГ ПУТНОГ ОСИГУРАЊА „ДДОР НОВИ САД”
Са вама и на путовањима
Спремате се на пут? Без обзира куда идете, у једно можете да будете сигурни – путно здравствено осигурање учиниће Ваш одмор безбрижнијим и сигурнијим. Међународно путно осигурање ДДОР-а нов је и јединствен производ на српском тржишту осигурања. Са најширим спектром покрића ризика, клијентима обезбеђује потпуно сигурно путовање
Доброчиниоци
ДВАНАЕСТА ШКОЛА ПРИЈАТЕЉСТВА „НАШЕ СРБИЈЕ” И ОВОГ ЛЕТА НА ТАРИ
И даље у српском коду
Под генералним покровитељством „Банке Интеза”, од 1. јула до 10. августа окупило се 800 деце из Србије и осам земаља у окружењу. Трећу годину заредом, Школа пријатељства реализује се у оквиру ширег културно-образовног пројекта „Српски код” који је „Наша Србија” покренула уз подршку компаније „Холцим”
Здравље
РИБАРСКА БАЊА, ПОДНО ЈАСТРЕПЦА, НАСТАВЉА СВОЈ ВЕЛИКИ УСПОН
Мислити на време
„У функцију здравља ставили смо све своје потенцијале, од природних до стручних и технолошких”, каже др Бранислав Катанчевић, директор Специјалне болнице „Рибарска Бања”. „Наш велнес и спа центар издваја се квалитетом и превентивном применом природног фактора, али ту су и многе друге компаративне предности”
Енергија
„ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА СРБИЈЕ” И ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ
Време за зелене инвестиције
Увелико се ради на подизању снаге и производње у великим хидроелектранама. Спремни су и пројекти за обнову постојећих и градњу нових малих хидроелектрана, чија ће снага, као и она из ветропарка и соларне електране, постати веома значајна за даље јачање производње „зелене енергије” у ЕПС-у
Представљање
И ОВОГОДИШЊИ ПОСЛОВНИ РЕЗУЛТАТИ ЗАДРЖАВАЈУ „ЕЛЕКТРОВОЈВОДИНУ” НА ЛИДЕРСКИМ ПОЗИЦИЈАМА
Будућности се мора ићи у сусрет
Конзорцијум „Serbia Energy Group” има реалан потенцијал да у 2013. оствари извоз знања и технологија којима располажу компаније из Србије и да успешно конкурише на тржиштима Африке, Средње Азије и бивших совјетских република – каже др Тихомир Симић, директор „Електровојводине” и председавајући Савета Конзорцијума. – Дубоко сам уверен да је прошло време када су „Електропривреда Србије” и њена привредна друштва били само купци туђих знања и технологија
Брига
ПОД ОКРИЉЕМ ПД ТЕНТ ДЕЦЕНИЈАМА ДЕЛУЈУ УСПЕШНИ КЛУБОВИ
Перјанице обреновачког спорта
У почетку, била је то брига о здрављу и подршка спортским активностима радника обреновачког енергетског гиганта. Онда се око клубова сјатило много деце и свио цео град. Одбојка, рвање, ватерполо, синхроно пливање, фудбал... Квалитетан рад, таленти и добра воља донели су низ незаборавних резултата и на великој спортској сцени
Пише: Милан Ашковић
Везе
НОВА УСЛУГА ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА ПТТ САОБРАЋАЈА „СРБИЈА”
Post export – и лакше и брже
Извоз робе, још једна економски важна услуга у међународном саобраћају, омогућен је од краја прошле године у више од 1.500 пошта широм Србије, одмах по потписивању Меморандума о разумевању и унапређењу пословне сарадње између Управе царина и „Поште Србије”
